Hologramska paradigma

Ukoliko je pojedincu širi EGO („naduvaniji Balon“), utoliko je on razdvojeniji od Stvarnosti i, samim tim, podložniji uticajima EGO-Univerzuma; to je sušta činjenica. U skladu sa tim, vreme i prostor nisu nešto što egzistira nezavisno od našeg bića (EGA) već oni jesu sama suština EGA – na identičan način kao što su „Bezvremenost“ (Večnost) i „Besprostornost“ (Beskraj), odnosno „Svevremenost“ i „Sveprostornost“ (Sveprisutnost), sama suština Boga.

To jasno znači da mi, individualno, jesmo ništa drugo do jedna „tačka“ površine onog našeg „Balona“. Ta „tačka“ je integralni, i neotudjivi, deo celokupne površine, ali ta „tačka“, obzirom na apsolutnu ne-merljivost njenih dimenzija (baš kao što se ni jedna jedina „kap“ vode ne može registrovati unutar celokupne, integralne okeanske mase) ne postoji „istinski“ u ovom relativnom svetu, već je ona samo „misao o sebi samoj“ (…a šta drugo je ustvari čovek ?!!); te stoga – ona nije deo (kap nije „deo“) celine, nego ona upravo jeste sama Celina (kap jeste sam Okean): JEDNA SVEST. …Zbog toga, svaka „tačka“ (od galaksije, pa dalje – do atoma, pa dalje) jeste „Centar“ Univerzuma, odnosno, pošto centar istinski ne postoji: Univerzum, u celini!

Ta istina se nalazi u samom temelju Nesvesnosti („kolektivnog nesvesnog“); a sve ostale definicije nas samih, koje nas individualno determinišu, samo su produkt („nadgradnja“) svesti koja, pod suštinskim „pečatom“ prošlosti – kod-nom, genetskom, informacijom („čežnjivim sećanjem duše“) o svom Izvoru, tj. Savršenstvu – žarko želi, i praktično nastoji, postići to savršenstvo „jednom u budućnosti“. To znači da sve ono što me čini različitim od „ostatka“ Univerzuma jeste samo proizvod „vezane“ energije mojih sopstvenih misli („Tvorčeve vezane Pažnje“), odnosno – Prošlost-na-delu: I moje fizičko telo, kao i celokupna ličnost sa svim svojim karakteristikama i specifičnostima, jeste samo proizvod ovog (mog) pojedinačnog izraza svesti koji evoluira ka Izvoru (spoznaji Izvora) – a sve to, jasno, u skladu sa karmom, koja uslovljava i odredjuje tok toga procesa.

E, sad; pošto se taj celokupan proces dogodio, odnosno dogadja, jedino u okviru linearnog toka vremena (koji, suštinski, jeste privid), to znači da je i celokupan tok Evolucije takodje samo privid, kao i da je samo postojanje EGO-Univerzuma takodje privid, koji je posledica naše EGO-om izdiferencirane i „izlomljene“ percepcije univerzalne Stvarnosti! Šta to zapravo znači i šta iz toga zapravo proizilazi? – To upravo znači da su: Svi materijalni objekti i forme, zapravo, „hologramske strukture“ („projekcije“)! …Naime; hologram je, najprostije rečeno, pločica specifične strukture i visoke osetljivosti, koja, kad se kroz nju propusti laserski zrak, omogućava pojavu trodimenzionalnog prostornog lika („objekta“). Tu pločicu možemo izlomiti na bilo koji broj komadića, ali će i onaj najsitniji komadić i dalje omogućavati projekciju autentičnog (celovitog) lika.

Zar se ovo ne slaže, upravo savršeno, sa onom našom slikom o EGU kao „Duhovnom Magnetu“, gde i najmanji „delić“, još ne-prevazidjenog, EGA poseduje sve informacije („svest“) celine?!! Medjutim, u ovom slučaju, prikladnije je da EGO uporedimo sa „Optičkom Prizmom“:

– Kad se kroz optičku prizmu propusti bela sunčeva svetlost, sa druge strane dobija se spektar različitih („duginih“) boja. Ta pojava je dobro poznata i svakom detetu koje, po sunčanom danu posle letnje kiše, može ugledati veličanstveni dugin luk preko celog neba – a koji je samo proizvod prolaska, i prelamanja, bezbojnih sunčevih zraka kroz sitne kapljice kiše. Ovaj fenomen, koji je u davna vremena čak imao konotaciju „magijskog“, otkriva nam činjenično stanje stvari koje jasno ukazuje na to da „bela“ sunčeva svetlost nije prosta, po svojoj strukturi, već krajnje složena; a takodje znači da ona zapravo predstavlja suštinu svake pojedinačne boje (koja je u njoj „skrivena“ i „neobjavljena“), kao i zajedničku suštinu svih skupa. To, dalje, takodje znači da su sve boje same po sebi „iluzorne“, a da je, sa tog aspekta, bela sunčeva svetlost „Jedina i najviša Stvarnost i Istina“!

Sada; ako znamo da je u, ovom, „palom stanju svesti“ odnos izmedju sunca, života i postojanja upravo identičan „odnosu“ izmedju Boga, Života i Postojanja u autentičnom stanju svesti, onda nam je sasvim jasno da je EGO (aktivni, prianjajući um) zapravo veoma specifični „Duhovni Kristal“, iliti „Duhovna Prizma“, koji vrši disperziju, i „iskrivljavanje“, autentične svetlosti unutarnjeg Sunca („Istinskog JA“), i tako nam daje spoljašnju sliku jednog „Palog“ stanja svesti, a ne pravo stanje stvari odnosno uvid u autentično stanje „Čiste Svesti“. Tačnije: EGO, večito, „pozajmljenom“ (odnosno ukradenom!) energijom istine, samog sebe projektuje u područje sopstvenog iskustveno-spoznajnog, predočavajući tako samom sebi isključivo svoje sopstvene sadržaje; baš poput celuloidne trake u filmskom projektoru, koji čini da čista i jasna bela svetlost što s jedne strane prolazi kroz prozirnu traku, sa druge strane – na čistom belom platnu naše svesti – formira ceo jedan „realan“ svet raznih boja, oblika i dešavanja. …A, za svo to vreme, Istina (Stvarnost) uvek je i večito tu – odmah tu, iza „Brokatne Zavese“.

U vezi sa napred iznetim; postoje i takve duhovne prakse (uglavnom bliske Budizmu) koje za svoj cilj imaju „reintegraciju svih svetlosti u izvor“ – u Kristal (Um) – iz koga su i nastale… pri čemu praksa ne podrazumeva nestanak spoljašnjih vizija (pojavnog sveta) već povlačenje svesnosti u sam izvor – odakle praktikant sagledava te vizije, ali ne-prianjajući za njih. …Jedan Učitelj, imenom Patampa, još davno je rekao: “Čoveka ne uslovljava njegova vizija, ono što se predstavlja, već privrženost toj viziji.“

Posle svega ovoga, vratimo se još malo na onaj model balona i sagledajmo još neke pojedinosti koje iz njega proizilaze:

– Prema mogućnosti poimanja našeg uma, moguće je postojanje: ili TRI prostorne dimenzije (plus vremenska), ili NIJEDNE. Ništa osim toga um ne može pojmiti. …Neko će reći da je, na primer, površina Zemlje „dvodimenzionalna“ – ali to je samo zanimljiva spekulacija uma, i ništa više, jer da nema te treće dimenzije („debljine“, iliti „visine“) ne bi mogla postojati ni sama predstava „dvodimenzionalne“ površine. Čak i „za-mišljeni“ (mentalno percipirani) objekti je imaju, jer u suprotnom ne bismo ni mogli da ih sagledavamo u mentalnom svetu; kod takvih „struktura“, iako te treće dimenzije „relativno nema“, ona se ipak „apsolutno podrazumeva“.

Pa, čak i „tačka“ ima tri dimenzije – iako smo mi skloni to da zanemarimo jer su one, sa našeg stanovišta, minimalne i „zanemarljive“.

Paradoksalan, i jedinstven, slučaj jeste upravo sa samim EGO-Univerzumom, jer on, zapravo, na neki začudjujući i zadivljujući način, predstavlja upravo „dvodimenzionalnu“ površinu onog balona (!!!). – Uzgred, ovo se savršeno podudara sa činjeničnom prirodom EGA kao „dvodimenzionalnog“ uma, koji uvek samo površinski prianja za objekte svoje spoznajne aktivnosti i, time, uvek izvodi plitke i iluzorne zaključke. Medjutim; on, EGO-Univerzum, na veoma specifičan način ipak nije „dvodimenzionalan“ (odnosno kruto i statično dvodimenzionalan, već je njegova „dvodimenzionalnost“ veoma, veoma „fluidna“…), jer je tu konstantno prisutan fenomen kontinuiranog toka linearnog vremena – tako da površina zapravo nije „površina“, nego živi, dinamični, kontinuum Prostorvreme: ova naša protočna „Stvarnost“.

Radi lakšeg razumevanja, zamislimo da je naše biće (telo i um) samo „dvodimenzionalno“, odnosno mali za-mišljeni „kvadratić“ površine balona. – Mi, dakle, možemo da vidimo samo ono što se dešava u našoj, dvodimenzionalnoj, ravni (napred, nazad, levo i desno), dok „gore“ i „dole“ za nas ne postoji! Medjutim, pošto se balon širi (naduvava) – „guma se rasteže“ – prostor (površina balona) se povećava („stvara“) na uštrb vremena (debljina zida gumene mase se smanjuje, modifikujući se u napregnutu površinu), odnosno: prostorvreme ekspandira, i mi, tako, imamo privid postojanja treće prostorne dimenzije i dimenzije vremena (linearnog toka), odnosno – percipiramo prostor i vreme. Na taj način prostor i vreme, tj. sama „tvar univerzuma“, konstantno i kontinuirano „protiču kroz nas“, i pritom, tom vibracijom svoga toka čine mogućim celokupan ovaj Privid odnosno sve ono što nazivamo „životom“, „postojanjem“ i „stvarnošću“ (EGO-stvarnošću). Toj „tenziji“, tom „magnetnom polju“, toj „liniji magnetnih sila“, koje postoje izmedju razdvojenih suprotnosti u ovom relativnom svetu – imamo, ustvari, zahvaliti za ovaj naš život i ovo postojanje. A sama ta vibracija – prvobitna i praiskonska vibracija toga Toka – jeste ono što se u drevnim svetim spisima naziva, i izgovara, sa: OM (AUM)!!!

Stoga, zaista: OM je Tvorac, Održavalac i Razoritelj svega! Ta Vibracija nije „slučajno“ izabrana od strane drevnih mudraca i Božanskih Inkarnacija kao vrhovni „Sveti Slog“, već je On zaista Suština svega postojećeg u ovom našem svetu i u ovoj našoj stvarnosti.

„Kao što lišće dolazi od korena, tako sve reči dolaze od glasa OM. OM je vasiona cela. OM je uistinu vasiona cela.“  (Čandogja Upanišada – 2.23.2).

Dakle, postojanje „treće dimenzije“, a samim tim i čitavog pojavnog sveta, ima za zahvaliti faktoru proticanja vremena, jer da vreme stane (kako god to mogli shvatiti ili ne) – sve bi se, prosto, „urušilo u Ništavilo“! To je činjenica ove stvarnosti sagledana iz ovog „palog stanja svesti“. Medjutim; pošto ta „treća“ dimenzija postoji samo „relativno“ – te ne postoji istinski – tako ne postoje ni ostale dve, koje sve zajedno čine pojavni svet. …A ako se sada podsetimo činjenice da je i materija zapravo energija – a sama energija nema, kao što i ne može imati, konkretne „dimenzije“ – onda je, valjda, konačno jasno da je ceo pojavni svet samo PRIVID, ILUZIJA, koji na nas deluje samo zato što smo, odnosno dok smo, i mi sami „organski deo“ tog istog Privida.

EGO je centralni uzročnik Privida, odnosno njegovog delovanja na nas.

Kao što smo već rekli, saglasno „Teoriji relativiteta“: Što se neko telo brže kreće kroz prostor, to mu vreme sporije prolazi… tako da za telo koje bi se, teoretski, kretalo brzinom svetlosti vreme bi – stalo! To je stoga što to telo ne bi podlegalo „korodirajućem“ dejstvu vremenskog toka, jer bi, ne pružajući nikakav otpor tom toku, uvek praktično – „jahalo“ („surfovalo“) na talasu večnosti, tj. na „Granici Vremena“. …Dakle, ono što je egzistencijalno bitno jeste: Ne pružati otpor prostor-vremenskom toku.

Efekat identičan navedenom može se postići i na potpuno suprotan način: Pošto sam ja samo „tačka“ površine „Balona“, moje telo energija u „zgusnutom“ stanju a moj EGO „glavni i odgovorni“ kreator sopstvenog tela i psihe – to znači da je sasvim moguće svesno uticati na sopstvenu harmonizaciju sa vremenskim tokom, odnosno na realizaciju takvog unutarnjeg stanja, iliti stava, da vremenski (prostorvremenski) tok kroz nas cirkuliše „Bez Ikakvog Otpora“! Naime; naše telo jeste samo vid energije, koja je u stalnoj prožetosti sa okolnom energijom. Našom razdvojenošću od duhovnog mira mi se uvek nalazimo u stanju manje ili veće napetosti, pa, samim tim, sprečavamo slobodni, kontinuirani, protok energije kroz nas. Na taj način, mi tok energije neprekidno čas „zadržavamo“, čas „puštamo“ (oslobadjamo), pa, samim tim, zapravo predstavljamo rezervoar manje ili više „bajate“ energije, a ne kanal za slobodan i nesmetan protok te izvorne životodavne sile. Uz to; što duže zadržavamo tok te energije (što je intenzivnije „kondenzujemo“, ili čak „zamrzavamo“), to ona više gubi svoj izvorni kvalitet – „zastareva“ – i mi, praktično, vremenom obolevamo.

Potpora cirkulacije svih tih energija (odnosno same energije) jeste, dakle, Prostorvreme, što znači da duševnom napetošću (razdvojenošću od duševnog mira, odnosno od čistih Božanskih Kvaliteta) postižemo i to da – brže starimo, tj. da nas „vreme brže pregazi“. …Na osnovu svega ovoga mogu se izvući i odredjene teoretske postavke čak i za fizičku besmrtnost; no to, iako nas EGO navodi na suluda maštanja o tome, svakako nije, i ne može biti, ničiji istinski cilj – jer apsolutni cilj svakoga od nas jeste: Potpuno sjedinjenje sa Bogom, a ne večna razdvojenost od Njega.

Ako nam je jasno da je EGO zapravo HOLOGRAM, odnosno „Hologramska Tvorevina“, čiji „najsitniji deo“ jeste misao, a „najkrupniji“ (Celina) Univerzum, onda nam je takodje jasno da izmedju „mikro-kosmosa“ i „makro-kosmosa“ postoji bezbroj paralela koje ukazuju na suštu istovetnost prirode mnogih, naizgled potpuno različitih, stvari i pojava. Na primer: ono što je kapljica u odnosu na okean (i obratno), to isto je i misao u odnosu na Univerzum (i obratno); odnosno – ono što je želja u „mikrokosmosu“ to jeste zvezda u „makrokosmosu“ (što ćemo kasnije i uvideti!); itd.itd.

Tako, ispravno razumevajući ove paralele (tačnije parabole) možemo, njihovim korišćenjem kroz jedan istinski vizionarski i istraživački rad, jasno i pouzdano raz-otkrivati, umu trenutno nejasne, skrivene i nepoznate, razne i raznovrsne aspekte „onoga što jeste“. Na primer:

– Znajući za paralelu izmedju vode i misli, jasno nam je da je odnos izmedju vode i materijalnog sveta (suštinski značaj, kao i položaj, vode u okviru njega) identičan odnosu izmedju misli i duhovnog sveta, kao i „odnosu“ izmedju Boga i postojanja uopšte: Isto kao što bez Boga ne bi bilo ni postojanja – tako bez EGA ne bi bilo ni energiziranih („oživljenih“) misli – tako bez vode ne bi bilo ni života na planeti – a isto tako bez vodonika (kao osnovnog strukturnog elementa vode) ne bi bilo ni zvezda, pa samim tim ni kosmičke tvorevine uopšte. …Isto kao što kapljica vode može u sebi reflektovati ceo okolni prostor – tako EGO, putem čula, obuhvata (percipira u sebi i sobom) celokupan okolni prostor (što je u stanju sna posebno upečatljivo) – a tako i misao može obuhvatiti, i obuhvata, ceo Univerzum. …Isto kao što sunčev zrak, kada „prione“ za kapljicu kiše, biva „obradjen“ (izlomljen i razložen na dugine boje) – tako i kad svesnošću (duhom) prionemo za misao (misaonu sliku), čist kvalitet svesnosti biva „obradjen“ i iluzija „Pojavnog Sveta“ stupa na delo. …Isto kao što led predstavlja „napregnuto“ stanje vode i, u suštini, nije ništa drugo nego što je i sama voda – tako i materija predstavlja samo „napregnuto“ stanje energije (misli) ali, u suštini, nije ništa drugo nego što je i sama energija (misao). …Suštinski principi kruženja vode u prirodi identični su principima kruženja energije – a takodje su identični i principima evolucije svesti na „putu spoznanja“ i povratka u Apsolut (vidi Poemu s početka knjige). …itd.itd.

Ovakvih paralela je nebrojeno mnogo na svim nivoima, kao i izmedju pojedinih nivoa sagledavanja stvarnosti, tako da one zapravo ne sačinjavaju „mrežu“ nego sam „Plašt“ (vrlo, vrlo „gusto tkanje“) Iluzije, koja (nam) stvara predstavu razdvojenosti „onoga što jeste“ i, time, uslovljava i postojanje samih tih paralela.

(A.I. – 314.str)